Verovatno je da se do sada niste preterano bavili ovom temom kao vlasnik bicikla, ali povremene krađe i situacije koje se posledično dešavaju kada se vlasnik bicikla susretne sa policijom, a koja traga za takvim ili sličnim modelom, nikada nisu prijatne.

Vlasnički list ili garancija za bicikl

U suštini, još uvek vam niko neće tražiti vlasnički list, niti dozvolu za vožnju na ulici, kao što je to slučaj sa vozačima automobila, ali u slučaju da policija počne da se zanima za poreklo vašeg bicikla najbolje je da imate originalni račun koji ste dobili od prodavca prilikom kupovine. Nije potrebno da ga nosite sa sobom napolju, ali ga ipak čuvajte kod kuće, I najbolje je držati ga na nekom zgodnom mestu ili u registratoru koji je namenjen računima i važećim garancijama iz prodavnica.

U slučaju da ste račun odavno bacili ili ste bicikl dobili od nekoga, a u pitanju je recimo skuplji model, što bi moglo da pravi problem, moguće je da u svojoj opštini ili čak nabližem sudu overite izjavu dva svedoka koji tvrde da je u pitanju vase vlasništvo i to obavezno sa upisanim brojem rama bicikla.

Nekoliko godina ranije desilo se da je japanskom turisti koji je upravo samo na biciklu prolazio kroz Evropu, taj isti bicikl i ukraden ispred jednog velikog tržnog centra. Turista se obratio policiji, a oni su mu saopštili da su šanse male i obećali mu da će pokušati. Zatim se taj isti momak setio da se javi Japanskoj ambasadi u Beogradu i za tili čas sve gradske televizije, novine i online mediji su grmeli samo i jedino o toj temi kao velikoj sramoti za glavni grad Srbije. Nije prošlo pet minuta a policija je angažovala specijalce, pregledala sve sigurnosne kamere i sutradan je narečeni bicikl pronađen u jednom predgrađu Beograda, i naravno oduzet od lopova.

U takvim situacijama najbolje je ili da imate uredan račun o kupovini ili da vaš bicikl apsolutno ne liči na onaj medijski bitan, a koji je upravo ukraden.

Prelazak preko granice biciklom

Što se tiče prelaska granice na biciklu za zemlje Evropske unije odavno vam nije potreban ama baš nikakav dokument. Ranije se na granici popunjavala carinska deklaracija o iznošenju tehnike, a u ovu kategoriju su spadali i bicikli. Međutim, otkako smo svi mi bukvalno naoružani svim mogućim gadžetima koji mogu strahovito puno da vrede, bez obzira na njihovu veličinu, za ovakav detalj carinu više nije briga. Pa samo jedan fotoaparat može da vredi koliko tri vaša bicikla, ako ne i više. Tako da je ova deklaracija postala stvar prošlosti.

No, ovde važe i izuzeci. Za zemlje u okruženju, a sa kojima smo nekada bili ista država, nije zgoreg poneti makar jedan, ali valjan papir, a to je upravo carinska deklaracija o iznošenju. I u slučaju da vas na granici carinici počnu detaljno da ispituju da li je bicikl nov, šta je to sa gumama, ili bilo kakva druga pitanja, suzdržite se od želje za prepirkom ili da im pokažete koliko ste pametniji od njih. Ponekada jedan nervozan odgovor može da vas košta sate i sate detaljnog carinskog pregleda, i upropasti vam ceo put. Zato pamet u glavu i papire uz pasoš, da bi mogli bezbrižno da putujete.